Ваша Светости господине екуменски Патријарше Господине Иринеје, ово је јавно отворено писмо Вама (које Вам шаљем препорученом поштом) о Верности Богу, Светом Сави, светосављу и његовом напуштању
Љубомир Т. Грујић, 03.10.2010
Његовој Светости господину екуменском патријарху Гсподину ИРИНЕЈУ,
Патријаршија Српске Православне Цркве,
Краља Петра 1 – 5
11000 Београд
Упркос Ваше изјаве, при Вашем ранијем свечаном изласку из Саборне цркве после Вашег проглашења владико нишки Иринеју за Патријарха Српске Православне Цркве, да ћете бити срећни да дочекате Папу, Вама сам пољубио руку после службе Светом Симеону у Патријаршији надајући се да ћете бити веран Патријарх и Светом Симеону и његовом сину Светом Сави, и да се Ваша изјава односи на будуће време које би дошло после дуго очекиваног, још неоствареног, Папиног искреног покајања и молбе светосавском Србском народу и његовом свештенству за опроштај грехова католичког свештенства учињених њима, и после Папиног враћања исконском хришћанству.
Ви сте ових дана изјавили ТАНЈУГу да сте екумениста. Недвосмислено сте утврдили да напуштате Светог Саву, светосавско православно хришћанство и његову самосталну Цркву, и да се припајате Папи прихватајући га за Божијег представника међу људима и врховног представника хришћана пред Богом. Ви тиме напуштате оснивача самосталне србске Цркве Светог Саву и светосавље. То је Ваш слободан лични избор који Вас одваја од светосавске Српске Православне Цркве, али Патријарх светосавске Српске Православне Цркве нема право на то.
Због своје верности светосавском православљу су и светосавски Србски народ и његово свештенство мукотрпно подносили невероватна злостављања и злодела кроз векове. До данашњег дана. Међу страдалним свештеницима је био од усташа масакриран, с још 49 светосавских србских свештеника, поп Милош Савић, изнад Власенице 4. јула 1941. године. Недељу дана касније су усташе његову супругу попадију Радојку с њихове четири кћери (од 5 до 18 година) отерале босоноге у логор у Славонском Броду (одакле су после месец дана ослобођене разменом коју је водио генерал Милан Недић за заробљене Немце). Једна од тих кћери је моја супруга Круница.
Ви настојите да за собом поведете све светосавске православне хришћане и сву имовину србске светосавске православне Цркве. Њу су стварали Немањићи, потомци Стефана Немање - Светог Симеона и духовна деца његовог сина Светог Саве. То што чините је Ваш покушај да духовно преобратите светосавске православне вернике. То је и отимање србске светосавске немањичке заоставштине. То на мене делује као недопустив грех који чините као Патријарх јер то чините у светосавској Цркви и настојите да се устоличите данас у њеној светој Пећкој патријаршији. Ја не следим Вас и све оне који Вас следе. Остајем веран светосавском србском правослвном хришћанству - његовој Цркви. Не прихватам ни отимање њених цркава и све остале њене имовине коју Ви желите да пренесете екуменистима и ставите под папску управу. Зато повлачим и свој рукољуб Вама датом као светосавском србском патријарху, јер ви сте одлучили да будете екуменистички, а не светосавски, патријарх.
Ваша лична слобода човека је да при тој одлуци останете али и да зато напустите што пре светосавску србску православну Патријаршију јер сте као Патријарх обавезни да будете верни и одани светосављу, или да се јавно одрекнете екуменизма, замолите србско светосавско свештенство и светосавски Србски народ за опроштај, да се вратите искрено светосавском православном хришћанству и да не позивате Папу у србске земље док он то хришћански не заслужи према светосавском свештенству, народу и Цркви.
Остајући веран Светом Сави, светосавском православном хришћанству и његовој србској Цркви, чији Ви не можете да будете екуменски Патријарх, с искреним изразима дубоког жаљења за све то што учинисте и чините, и с надом да ће ускоро светосавску Српску Православну Цркву да води светосавски Патријарх, благодаран на пажњи,
Београд, недеља, 3. октобар 2010. године Љубомир Т. Грујић
Home 
