Османско царство или Османлијско царство је добило име по свом оснивачу, Осману I ,то је било царство које је постојало од 1299. до 1923. године.
На врхунцу моћи, обухватало је Анатолију, Средњи исток, део Северне Африке и југоисточну Европу.
Основало га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија.
Османско царство је првобитно било бејлик унутар Селџучког царства у 13. веку. Године 1299., Осман I проглашава независност Отоманског принципата.
Мурат I је био први Османлија који се прогласио за султана.
После освајања Константинопоља године 1453., држава постаје моћно царство са Мехмедом II као царем.
Царство је достигло свој врхунац под Сулејманом I у 16. веку, када се простирало од Персијског залива на истоку до Мађарске на северозападу, и од Египта на југу до Кавказа на северу.
Кроз своју шест векова дугу историју примало је културне утицаје и Истока и Запада, као што је такође оставило неизбрисив траг на територијама на којима се простирало.
Током свог постојања, царство се борило за колонијални утицај у Индијском океану.
Ратна флота је послата да подржи муслиманске владаре у Кенији и Ацеху као и да одбрани османлијски монопол на трговину робовима и зачинима.
У Ацеху, Османлије граде утврђење и доносе велике топове.
Османлије су такође помагале холандске протестанте у борби против власти католичке Шпаније.
У 17. веку, царство слаби под утицајем спољашњих и унутрашњих непријатеља и због скупих ратова, нарочито против Персије, Русије и Аустро-Угарске.
После пораза код Беча године 1683., постало је јасно да Османско царство више није било једина суперсила у Европи.
Током серије реформи, царство успева да и даље буде једна од важнијих политичких сила у Европи.
У Првом светском рату, придружује се Централним силама које губе рат.
После Турског рата за независност (1918.-1923.), основана је модерна држава Република Турска 29. октобра, 1923. од остатака некадашњег Османског царства.
Home 
