У организацији Градског одбора СУБНОР-а у Крагујевцу одржана је, 02.03.2013. године, комеморација уз полагање венаца на споменик „Талац“ на Метином Брду код Крагујевца. После свечаности дружење је настављено у просторијама основне школе „Вук Караџић“ чији су ђаци реализовали највећи део уметничког програма. Венце на споменик су положили представници града, општинских одбора СУБНОР-а Шумадије, Градског одбора СПС, Градског одбора Покрета социјалиста и чланови породица страдалих у том логору.
Присутнима се обратио председника Градског одбора СУБНОР-а господин професор Жељко Зиројевић и посебно поздравио друга чика - Владу Сретеновића, јединог живог првоборца овог краја. Навео је: „Овде је сто педесет седам родољуба положило живот да би ми који смо дошли и они који ће доћи, живели сретно и слободно. Са овог места, једног од светилишта Србије, поручујемо: фашизму нећемо дозволити да се повампири...“ Онда су ђаци почели са рецитацијама „Домовина“ Душана Васиљевића, „Отаџбина“ Ђуре Јакшића, „Домовина се брани лепотом“ од Љубивоја Ршумовића...
Био сам позван и одазвао се. Но ја сам тог дана дошао раније. На врху Метиног Брда, у магли под ситном кишом која је падала и ветром који сеже до костију беласала се статуа човека уздигнуте главе са везаним рукама на леђима. На бисти ни на постаменту нигде ни речи. На мах помислих у оној магли да сам залутао у напуштену вајарску колонију...Испред ње уређен простор, претежно од мермера, веома руиниран насилничким понашањем. Видно, раније, намерно уништаван објекат. Асоцира на хајку „жуте напасти“ на споменике народног страдања и ослободилачких ратова. Прво се неко досетио да скупи све бисте хероја у Велики парк, а онда се исти тај сетио да претопи бисте јунака чији су примери без премца за будућа покољења у секундарне сировине. „Слава му“ и једном и друго а имена нећу помињати да људи не куну њихово недужно потомство. Да да Господ да тако зарађен новац потроше на лекове и да се не излече.
Широм света је познато да су немачки фашисти у октобру 1941. године извршили срељање 2 800 становника Крагујевца и околине. Крагујевац је тада имао 27 000 становника а стрељано је преко 10% укупне популације и то радно способни део и омладина.
Дуго је остало мање познато да масовно стрељање крагујевчане није покорило. Зато је већ новембра 1941. званично формиран концентрациони логор „Метино брдо“ сталног капацитета преко 600 затвореника да трећина логораша ту буде преваспитавана пре слања на преваспитање у Немачку, трећина буде стрељана не дуже од недељу дана од привођења у логор, а трећина депортована у конц – логоре на Бањицу, Сајмиште, у Немачку и Норешку. Прво масовно стрељање изведено је 22.02.1942. године. Захтевано је од логораша да сами уђу у машински ископану јаму како се окупатор неби мучио да стреља и тела тамо баца већ да буду живи закопани. „У групи од шездесетак лица“ коју су Немци малтретирали пред стрељање налазио се и Драгослав Банић студент Шумарског факултета у Београду члан КПЈ. Непосредно је организовао да чланови КПЈ телима направе кордон испред митраљеских цеви и тако омогуће осталима пробој. Око трећину тада одбеглих Немци никада нису ухватили. Само тог дана је стрељано оних сто педесет седам које наводи Зиројевић а не шездесетак „што у књизи пише“.
Почетком 1944. године извршен је последњи велики пробој тако што су логораши у највећој тајности копали тунел кашикама и приручним средствима. Непосредно при извршењу били су проказани и дочекани митраљезима немаца и љотићеваца. Део је ипак успео да побегне.
После тог догађаја логор је расформиран а руководство кажњено због неспособности. Споменик на месту логора је подигнут тек марта 1981. године а ни до данас нема натписа о чему сведочи. Хоће ли Крагујевац икада имати шансу да достојно сахрани све своје хероје? Ко нам то брани да деци зло прикажемо правим светлом? Веома прикладан декор ова киша, ветар и магла.
Био је скорије један „жути пројекат“ у коме је сарађивао Зиројевић и захваљујући њему није завршен како је планиран. Ради се о напорима Института за савремену историју „у класи неимара срећне будућности“ професора др. Момчила Павловића под злокобним и тајанственим називом: ДРЖАВНА КОМИСИЈА ЗА ТАЈНЕ ГРОБНИЦЕ УБИЈЕНИХ ПОСЛЕ12. СЕПТЕМБРА1944. Да скратим. Немци су овде убијали четири године а потрошили су силни утицај веле – силе, много новца и седамдесет година да избришу трагове те културе „више расе“. Тек на крају је поменути несрећни Момчило. Момчилова иновација се састојала у томе да се „онај мањак од 4500 жртава логора Метино Брдо прикаже као вишак комунистичких злочина и тако изврши „књиговодствено поравнање“. Кад може у финансијама што неб могло у историји? Е то је Зиројевић спречио и џаба што су шетали кости жртава од Заставе до Гробља кад нису извршили „прекатегоризацију“.
И овај историјски молерај није измислио несрећни др. Момчило – свему је крив Јожа. „Тако се догодило да је после Павелића, који је 1942. године одликовао Курта Валдхајма за успех у борбама против побуњеника на Козари, односно масакр 60.000 људи и жена, Срба, укључујући 22.000 деце, само 36 година касније и Тито одликовао Курта Валдхајма! Овога пута на његовим грудима није стајала усташка колајна круне краља Звонимира са храстовим гранчицама, већ високи орден југословенске заставе.“ Зар су крагујевачке жртве смеле да буду поменуте? Зар су професори и официри ове земље смели да знају за логор Метино Брдо?
Кад је видео да је враг однео шалу неки државни чауш се нашалио и у игру убацо податак да су Немци у Крагујевцу стрељали 7 500 људи, претежно Срба, зовите то како хоћете, ма јесте тачна цифра ал се не односи на „Крагујевачки октобар“ него се цеви нису хладиле читавог рата. Тако су Фолкс – Дојчери на челу СФРЈ морали да прогутају цифру да се не отвара питање „Логора Метино Брдо“, ал је услов био да изнуђени споменик из 1981. ни на шта не личи ни асоцира и на њему ништа не пише. А онда су унапредили Момчила да у својству каплара или корпорала премиле нам царевине Немачке преименује онај вишак 4 000 жртава тако што ће их приказати под „складишним бројем“ злочини Срба над Србима или ми ти комунистички злочини, види горе како се то службено зове кад је о трошку пореских обвезника.
Прво и Хитлер је на почетку био корпорал (Момчилу се смеши светла будућност). Друго ово је знатно допринело да Дачић успи у изгласавању Геноцида у Сребрници јел је претходно доказано да Срби оће на Србе а то се плаћа Првим Молитвеним Доручком. Односно Немци су стрељали само 10% Крагујевчана, а сами Крагујевчани још 20% становника, па јел нисмо геноцидни? Ма било је и „комунистичких злочина“ али у мери да не утичу на контекст ове приче.
Магла је све гушћа: друг Жељко у својој књизи наводи: „Поменути Марисав Петровић 11-ог јула 1941. г. у писму Димитрију Љотићу пише: „Друже председниче...“. Ма јесу ли се челници Трећег Рајха ословљавали са друже? Жељко је у праву. То је цитат из озбиљне збирке докумената, озбиљне државе СФРЈ. Да закључимо: јесу се они што су Шваби помагали при стрељању Крагујевчана ословљавали са друже ал нису били комунисти чак ни уз помоћ др. Момчилове мађије. Значи годинама је фризирана државна архива да једног дана Немачка опере образ, а Срби буду геноцидан народ. Из свега једино наравоученије је неки „весник будућности“ написао на споменику Петом Три 1992. године и гласило је: „Ово је тек почетак“!
Ја сам срећан што сам у раним седамдесетим годинама старости почео да сазнајем какав је свет у ком сам живео. Многи ће, на жалост, умрети без те привилегије. Хоћу ли стићи да шта пренесем унуцима? Мој је деда у мојим годинама био и обавештенији и писменији и паметнији.
Захвалан сам Жељку Зиројевићу и Љиљку на свему што су чинили и чине на опоравку колективног памћења овог града.
Молим Господа и Вас драги читаоци да ми опростите што свете сени страдалника помињем у оваквом контексту, но ја сам ово морао да кажем а сваки лакши начин неби био частан.
Магла и мећава!
Славиша Максимвић
Home