Америчка компанија купује Телеком Србија ??

Сада је сасвим јасно да продаја Телекома Србије није била спонтни нити нуижни пројекат квазидемократске владе Србије , већ плански смишљен пројекат проамреичких политичких активиста у Србији, како би се Телеком Србија продао америчкој комапнији и на тај начин још више учврстио утицај САД у Србији .

Aмеричка компанија американ мобајл откупила је документацију за учешће на тендеру за куповину дела акција компаније Телеком Србија..

Власник ове комапаније је  Карлос Слим..

Компанија Америкен мобајл је у влаништву породице Слим и највећег америчког оператера АТ&Т.

АТ&T има уговор склопљен са владом САД којим им се одобрава да шпијунирају телефонске разговоре својих муштерија у САД и податке доставлјају службеницима владе .

Оно што сам ја закључио поводом заинтересираности Карлоса за куповину Телекома Србија, је да Телеком Србија вреди далеко више него што га продају , чим се овај светски познати пословни човек заинтересирао за њега.

ДЕЈАН МИРОВИЋ:


15 ПИТАЊА ПРЕМИЈЕРУ:


КО СУ АНОНИМНИ ЉУДИ КОЈИ СУ НАТЕРАЛИ ЦВЕТКОВИЋА ДА ПРОДА ТЕЛЕКОМ

Да ли су то представници ММФ или ЕУ? Страни амбасадори, страни експерти или повериоци? Или се можда ради о председнику Србије?

На седници одржаној 14. 10. 2010. године на којој је преседавао премијер Мирко Цветковић Влада Републике Србије донела је Одлуку о продаји 51 одсто акција Телекома Србија. Одлука је била незаконита јер је донета у супротности са Законом о приватизацији и Законом о министарствима. Јавни позив потенцијалним купцима капитала Телекома Србија је објављен на основу нетранспаретног Закључка Владе Републике Србије број 023-7554/2010 од 14. 10. 2010. године. Тим Закључком се елминише из поступка продаје акција Телекома Србија Агенција за приватизацију, што је у супротности са Законом о приватизацији и Законом о министарствима.

Одлука о продаји 51 одсто акција Телекома Србија је и у супротности са економским интересима Републике Србије јер се условима економске кризе и буџетског дефицита од преко милијарду евра, продаје државни капитал фирме која је Републици Србији само у 2009. години донела нето добит од око око 150 милиона евра (и која има седам милиона корисника у Србији, Републици Српској и Црној Гори, и скоро 10.000 запослених). Таква неразумна одлука о продаји најуспешнијег државног предузећа је изазвала велико негодовање у српској јавности. Према анкети дневног листа "Пресс", спроведеној у новембру 2010. године, преко 80 одсто грађана Србије се изјаснило против продаје Телекома.

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА У том контексту на седници Народне скупштине Републике Србије од 25. 11. 2010. предвиђеној за посланичка питања (после дужег времена) појавио се и премијер Мирко Цветковић. Посланици опозиције су сматрали да је премијер Цветковић дошао на ту седницу са намером да брани (аргументовано?) Одлуку о продаји 51 одсто акција Телекома Србија. Важност овог питања је указивала на такав закључак и на могућност да се премијер озбиљно спремио за расправу о Телекому. У том контексту, су била и припремљена питања представника опозиционих странка (из СРС и ДСС) Тачније, у Народној скупштини су 25. 11 премијеру Цветковићу пред телевизијским аудиторијумом постављена следећа конкретна питања поводом продаје Телекома:

1. Зашто продајете најуспешније јавно предузеће које доноси 150 милиона евра нето добити у тренутку економске кризе?;

2. Какву корист од продаје Телекома ће имати грађани када је чак и министар за телкомуникације признала у интервју НИН-у од 21. 10. 2010. да ће услуге тог предузећа поскупети после продаје и да ће доћи до отпуштања запослених?;

3. Зашто продајете "Телеком" иако су 103 стручњака из Србије и иностранства (укључујући и оне са факултета попут Берлклија и Колумбије) потписали петицију против продаје Телекома?;

4. Зашто продајете најуспешније јавно предузеће у Србији иако су се и синдикати из Србије, Црне Горе и Републике Српске на заједничкој седници од 12. 11. 2010. године закључили да не треба продати Телеком?;

5. Како је могуће да премијер Цветковић у јавности заступа тезу да треба продати Телеком због тога што је, наводно, приватно власништво боље од државног ако се зна да је управо приватизациони саветник за продају Телекома америчка Сити група добила од ФЕД-а и америчког Министарства финасија државну помоћ од 45 милијарди долара?;

6. Да ли је Сити група у сукобу интереса јер је и саветник Дојче телекома, који је је најозбиљни потенцијални купац Телекома?;

7. Зашто премијер Цветковић брани неолибералну теорију и форсира приватно власништво на штету државног у случају Телекома, када су управо ФЕД и Министарство финасија САД 2008. године национализовали приватне гигантеске корпорације Фреди меј и Фреди мек?;

8. Како је могуће да премијер, без обзира на цену по грађане Србије, заступа пропали неолиберални концепт када управо у Аустрији, одакле је један од потенцијалних купаца, влада национализује Хипо Алпе Адрија банку?;

9. Зашто премијер заступа приватизацију по сваку цену поводом продаје Телекома када управо у Немачкој, одакле је главни потенцијални купац Дојче телеком влада уплаћује огромне суме помоћи Дрезденској банци?;

10. Да би макар донекле прикрио катастрофалне последице продаје Телекома, премијер говори о улагању новца од продаје Телекома у путеве. Али зашто упадљиво прећуткује да област телекомуникација доноси много веће приходе него инфраструктура? Такође, пример италијанске Аутостраде дел соле, која је је 60-тих година повезала север и југ Италије, показује да путеви не доносе аутоматски бољитак привреди у заосталим крајевима, напротив. Понекад само повећавају дефицит у трговини. Изградњу инфраструктуре мора да прате и веће плате и пензије показује италијанско искуство. У том контексту се поставља још неколико питање за премијера. Ко ће се возити путевима изграђеним од новца добијеног продајом Телекома? Отпуштени радици из Телекома? Пензионери са замрзнутим пензијама?;

11. Са друге стране, део Владе Републике Србије на челу са потпредседником Динкићем говори о улагању новца од продаје Телекома Србије у враћање спољног дуга. Наводно, средства од продаје Телекома ће смањити спољни дуг Републике Србије. Али, ако је то оправдање тачно, како је могуће да се након продаје Мобтела у августу 2006. године (када је већи део средстава искориштен за враћање спољног дуга), десило супротно. Тачније спољни дуг Србије је порастао након продаје Мобтела! Само у року од 2006. године до 2008. године дуг се повећао са 19 милијарди долара на преко 30 милијарди долара. У то време премијер Цветковић је био министар финасија;

12. Коначно, пошто нема никаквих економских разлога за продају Телекома, да ли се најуспешније јавно предузеће у Србији продаје због изјаве шеф делегације Европске комисије у Србији Винсента Дежера од 11. 11. 2010. године? Тачније, на представљању извештаја ЕК за Србију Дежер је истакао да је неопходно наставити са распродајом државних предузећа у Србији. Дежер је тада истакао да је добро што ће Телеком Србије бити продат. Какав интерес има Србија да продаја своје најбоље предузеће у условима економске кризе, Дежер није ни покушао да објасни (изгледа да је довољно да то одговара Дојче Телекому). Такође, осиони представник ЕК у Србији је нагласио да треба продати и Електропривреду Србије, ЈАТ, Железницу и друге фирме у већинском власништву државе. Да ли је то прави разлог за продају Телекома?

НЕОЗБИЉНИ ОДГОВОРИ Међутим, одговори премијера Цветковића на ова питања су били више него неозбиљни. Наравно, премијер је пре свега избегао одговоре на већину питања, али на нека је ипак одговорио и то на следећи начин:

1. Тачно је да ће доћи до отпуштања око 2.000 запослених у Телекому након продаје, али тако ће се наводно сачувати посао за 8.000 преосталих тврдио је премијер;

2. Телеком се продаје пре свега због политичких разлога. Телеком више не сме бити "плен политичких партија", нагласио је премијер. Ипак, последњи одговор је запањио све присутне у сали Народне скупштине;

3. "Неки људи" су саветовали премијеру Цветковићу да треба продати "Телеком". После оваквог скоро невероватног одговора запањени посланици опозиције су поставили директно питање премијеру: ко су ти анонимни људи који су саветовали премијеру да треба продати Телеком иако нема ни једног економског разлога за продају најуспешнијег јавног предузећа у Србији? Цветковић је избегао одговор на ово кључно питање. Да нема катастрофалних последица по друштво и економију Србије овакво понашање представника власти у Србији би било комично. Овако остаје само да се нагађа ко су ти "анонимни" људи који су саветовали премијеру Цветковићу да треба продати Телеком иако не постоји ни један економски разлог за продају најуспешнијег јавног предузећа у Србији. Да ли су то представници ММФ или ЕУ? Страни амбасадори, страни експерти или повериоци? Или се можда ради о председнику Србије?

Уз „Телеком" продају и инфраструктуру

Влада Србије уз „Телеком" продаје и његову инфраструктуру, потврђује министар за телекомуникације Јасна Матић. Иако савет за борбу против корупције тврди да продаја инфраструктуре није законом дозвољена, будући купац ипак ће постати њен нови власник!

Док београдски адвокати упозоравају да европске земље готово никада не продају своју инфраструктуру, министарка Матић подсећа да је и приликом продаје дела „Телекома Србија" грчком ОТЕ-у продат и део инфраструктуре.

- Грци тако сада поседују 20 одсто свега, па и телекомуникационе инфраструктуре. Да ли ми сада инфраструктуру исто тако продајемо „заувек", или је продајемо на одређено време као право коришћења, то заиста не знам - рекла је Матић.

Међутим, председник Савета за борбу против корупције Верица Бараћ упозорава да је телекомуникациона инфраструктура добро од општег интереса, чија продаја је забрањена Законом о својини и над којом се, под одређеним условима, може стећи право коришћења или концесије.

- Уколико се тачно не утврди шта је у промету у поступку продаје 51 одсто акција „Телекома", то би касније могло да буде предмет оспоравања пред судовима - указала је Бараћ.

Адвокат Саво Анђелковић објашњава да је у свим европским државама законом одређено да се инфраструктура никада не продаје.

- Разне земље су на различите начине предвиделе законима шта може бити предмет приватизације, као и на који начин и под којим условима. Основно начело је да се путеви, рудници, извори вода, нафте и слично дају на одређени временски период, а не за стално. Нажалост, Србија о томе није водила рачуна - наводи Анђелковић.

С друге стране, адвокат Бранко Божиновић каже да Влада Србије може решењем да утврди шта је добро од општег интереса.

- Закон каже шта се ради са стварима од општег интереса, а не шта је конкретна ствар од општег интереса. Како кажу закон и Устав, добра од општег интереса уопште нису у промету и не смеју да се продају. Ипак, Закон о јавним предузећима и обаваљању делатности од општег интереса каже да јавна предузећа и привредна друштва са већинским учешћем државног капитала, која обављају делатност од општег интереса, имају своју имовину којом управљају. Према томе, они могу да раде са својом имовином шта хоће - закључује Божиновић.

Инфраструктура

- Бакарне жице
- Оптички каблови
- Шахтови
- Канали кроз које се каблови воде
- Централе
- Разводне кутије
- Бандере
- Далеководи