1. октобар 2008. год.
Поштовани господине Борис ТАДИЋУ, Председниче ДС и сви чланови ДС.
Јуче сам Вам, господине ТАДИЋУ и чланови ДС, послао препорученом поштом допис који следи, односно оба додатка.
Надам се да ћете и Ви господине ТАДИЋУ и остали чланови ДС да се пажљиво упознате с њим.
Ваша кршења Устава, непоштовања народне воље, и свих молби, предлога и упозорења да то прекинетете, Вас господине ТАДИЋУ и Демократску странку приказују као потпуне антидемократе и приморале су ме да се обратим Уставном суду да вам се забрани рад како следи (и у Додацима поновљено с копијом оверене прве стране да је документ примљен од свих адресних државних институција).
С поштовањем, Љубомир Т. ГРУЈИЋ
Доставља се средствима јавног информисања и јавности.
УСТАВНИ СУД
Немањина 26
11000 Београд
Доставља се ради обавештености:
- Господин Борис ТАДИЋ, Председник Р. Србије
-Господин Борис ТАДИЋ, Председник Демократске странке, и Демократска странка
-Народна скупштина Р. Србије
-Владa Р. Србије
-Средства јавног информисања и јавност
Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.
(1. став Члана 166 Устава Републике Србије)
Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
(Члан 2 Устава Републике Србије)
Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.
(Последњи став Члана 5 Устава Републике Србије)
Предмет:
Забрана рада Демократској странци.
На основу Устава Р. Србије
(Члан 56, 1. став Члана 166, претпоследњи став Члана 167 и други став Члана 168)
подноси се следећи
П Р Е Д Л О Г
да Уставни суд, ради заштите уставности, законитости, људских права и слобода, забрани рад Демократској странци.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
1.Надлежност Уставног суда
У преамбули овог дописа цитирани први став Члана 166 Устава Републике Србије јасно обавезује Уставни суд, и даје му пуно уставно право, да штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.
Претпоследњи став Члана 167 Устава даље јасно утврђује да је Уставни суд надлежан да одлучује о забрани рада политичке странке.
Пошто Демократска странка у целини, њен Председник и сви њени чланови изабрани за народне посланике или одборнике, крше Устав што се даље доказује, а што Демократска странка прихвата, зато је Уставни суд надлежан да одлучи о забрањивању рада Демократске странке.
Доказ непрекидног јавног кршења Устава од стране Демократске странке и њеног председника Бориса ТАДИЋА подчињавањем функције председника Републике интересима те политичке странке
Председник Републике Србије не може да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност
(Члан 6 и Члан 115 Устава).
Функција председника политичке странке није у оквиру делатности председника Републике које су прописане Уставом
(Члан 112 и Члан 113).
Устав не дозвољава да једно лице буде истовремено и председник Републике и председник политичке странке.
Председник Демократске странке Борис ТАДИЋ је истовремено председник Републике.
Тиме и Демократска странка у целини и он појединачно као њен Председник крше непрекидно Устав упркос свим писменим молбама, предлозима и упозорењима од децембра 2007. године да то прекину.
Носилац предизборне листе врши јавну функцију.
Та функција није у оквиру делатности председника Републике које су прописане Уставом
(Члан 112 и Члан 113).
Господин Борис ТАДИЋ је као председник Демократске странке подчинио њеним интересима положај председника Републике тиме што је био носилац изборне листе коалиције „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“, чији је страначки носилац била Демократска странка.
Устав не дозвољава лицу које је председник Републике да буде носилац предизборне листе
(Члан 6, Члан 112, Члан 113 и Члан 115 Устава).
Он је био носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис ТАДИЋ“).
Тиме су и он и Демократска странка изборе на свим нивоима, од општинских до парламентарних, учинили противуставним, о чему су и они и врховни судски органи били обавештавани, као и Народна скупштина, још у току изборног процеса, пре дана самих избора.
Председник ТАДИЋ, који је посебно обавезан Председничком заклетвом
(4. став Члана 114 Устава)
да поштује и штити Устав, чини супротно, да би подчињавао положај председника Републике интересима Демократске странке.
Он је јавно, све активније и активније, све жешће и жешће, водио посланичку изборну кампању за изборне листе чији је он носилац као да је у питању председничка изборна кампања.
Тиме је он драстично кршио и Члан 111 Устава о томе да председник Републике изражава државно јединство Р. Србије и Члан 114 Устава да председник Републике поштује и штити Устав.
Демократска странка је то не само подржавала, већ је експлоатисала углед, ауторитет и народно поштовање председника Републике, експлоатисала је народно поверење њему пружено избором за председника Републике, да би добила што већи број одборничких и посланичких места, да би руководила радом општинских, покрајинских и републичких државних органа, да би руководила радом Народне скупштине и Владе.
И то је све постигла на противуставан начин експлоатишући положај председника Републике који држи њен председник Борис ТАДИЋ супротно Уставу.
Тиме су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ учинили изборе наравноправним и деловали против државног јединства кршећи Устав (Члан 111), против достојанства свих држављана који нису давали подршку њему и/или Демократској странци чији је он Председник, против остварења пуне слободе и једнакости сваког држављанина у праведном, отвореном и демократском друштву и изборном процесу чиме су кршили Устав (Члан 19 и Члан 23).
Такав понижавајући однос Демократске странке и њеног председника Бориса ТАДИЋА према свима који су у изборном процесу поштовали Устав је супротан Уставу (2. став Члана 25).
Тиме су повредили њихов психички интегритет што је Уставом недозвољено (1. став Члана 25).
Противуставне и противзаконите изборне листе не могу да буду, те и нису, пуноважне. Њихово оглашавање за пуноважне је противуставно. Зато је ништавно. Зато су и све Збирне изборне листе у којима су изборне листе с Борисом ТАДИЋЕМ као носиоцем такође противуставне и ништавне.
На пример, прихватањем да у Збирној изборној листи буде изборна листа бр. 1 „За европску Србију – Борис Тадић“ с председником Републике као њеним носиоцем се крше и Чланови 111 и 114 Устава, као и Члан 42 (4. и 5. став) Закона о избору народних посланика којим се одобрава да носилац изборне листе може да буде кандидат за народног посланика или за други државни орган што је недозвољено председнику Републике (Чланови 112, 113 и 115 Устава).
Закон, повезан с Уставом, такође не дозвољава председнику Републике да буде носилац изборне листе, те не дозвољава тиме да таква листа буде у Збирној изборној листи.
Таквим својим противуставним вођењем страначке кампање су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ учинили цео изборни процес неравноправним и противуставним (супротно 2. ставу Члана 52), те тиме и конституисање Народне скупштине и избор Владе такође противуставним. Демократска странка је то радила свесно, с предумишљајем и даље наставља да то користи.
Тиме су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ противуставно подчинили Народну скупштину и Владу својој вољи и обезвредили изборно право и слободу сваког држављанина који није гласао за изборне листе чији је он био носилац.
На тај начин су они овладали у општинским, покрајинским и републичким државним органима, што непрекидно користе да Демократска странка непосредно врши власт и да је подчињава себи.
Она и њен председник Борис ТАДИЋ подчињавају власт својим интересима јер ни он као председнички кандидат, ни Демократска странка, ни коалиција коју је она предводила под именом „За европску Србију – Борис Тадић“ нису добили подршку већине бирача, тј. нису добили подршку народа.
Цитирани последњи став Члана 5 Устава то изричито не дозвољава.
Председник Демократске странке Борис ТАДИЋ и Демократска странка преко њега, преко противуставно изабраних народних одборника и посланика, као и чланова Владе, стално подчињавају функцију председника Републике и остале државне положаје које заузимају и функције које обављају интересима и политичким ставовима те странке и својим личним.
Тиме они драстично, осим што крше последњи став Члана 5 Устава, крше и Члан 111 Устава о томе да Председник изражава државно јединство Р. Србије и Члан 114 Устава да Председник поштује и штити Устав.
Примери противуставног вођења политике од стране Демократске странке и њеног Председника Бориса ТАДИЋА експлоатишући положај председника Републике Бориса ТАДИЋА и друге неуставно заузете државне положаје и функције
Председник Демократске странке и Демократска странка неосновано тврде да су на председничким и парламентраним изборима добили подршку народа за политику коју промовишу.
Неоснованост њиховог тврђења показују следеће чињенице:
Председник Демократске странке Борис ТАДИЋ, иако је добио већу подршку бирача него други кандидати, није добио подршку већине бирача, тј. народа.
Он јесте на основу важећег критеријума законито изабран за председника Републике, али да ту функцију обавља у складу с Уставом и законом, а не да их крши.
Исто важи и за Демократску странку.
Она чак није била странка која је добила највећу подршку бирача на парламентарним изборима, а камо ли подршку већине бирача, нити је коалиција коју је она предводила добила подршку већине бирача. Они нису добили подршку народа за своју политику.
Већина бирача нису подржали ни на председничким ни на парламентраним изборима политику коју је промовисао председник Демократске странке Борис ТАДИЋ као њен кандидат за председника Републике.
Уверени у успешност, недодирљивост и неприкосновеност свог противуставног деловања, које је замагљено створеним утиском постигнутим представљањем себе као неоспорних демократа, Демократска странка и њен председник ТАДИЋ све чешће, ових дана непрекидно, преузимају да непосредно воде политику Р. Србије подчињавајући је себи.
Устав им на то не даје никакво право (Последњи став Члана 5, Чланови 112 и 113 Устава о делатности председника Републике).
То је искључиво право и обавеза Владе Р. Србије (Чланови 122 и 123 Устава).
Шта више, добивши на противуставан начин велики број посланичких места, Демократска странка непрекидно непосредно подчињава себи и Народну скупштину и Владу пошто у њој има противуставно добијену већину и пошто је председник Владе њен члан.
Демократска странка и њен председник ТАДИЋ су с тим добро упознати. Упркос томе, настављају.
На пример, Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ тврде да су укључивање Р. Србије у Европску унију и очување територијалног интегритета, суверенитета и независности Р. Србије истог значаја, важности и приоритета.
То је супротно не само Уставу (Преамбула Устава, Члан 8 и Председничка заклетва у Члану 114 Устава) већ и Резолуцији Народне скупштине из децембра 2007. године по којој све државне делатности и државна акта морају да буду у функцији очувања Косова и Метохије у оквиру Р. Србије, тј. очувања територијалног интегритета и суверенитета Р. Србије.
Они ни на једним изборима нису добили подршку већине бирача, тј. народа, за такав став, такву политику и такво деловање.
У том противуставном ширењу своје власти, председник Демократске странке Борис ТАДИЋ експлоатишући положај председника Републике Бориса ТАДИЋА својим присуством не само да је подржавао већ је и потврђивао да је потпис министра ЂЕЛИЋА на Споразуму с Европском Унијом пуноважан у име Р. Србије. А на тој церемонији, пре потписивања, је лично Оли РЕН рекао да у члану 135 Споразума јасно пише да се Споразум не односи на Косово и да ће питање Косова посебно да се решава.
То значи да се тим Споразумом не признаје да су Косово и Метохија суверени део Р. Србије.
То потврђују представници држава које признају нелегитимну албанску државу створену на Косову и Метохији.
Тиме се крше и Устав (Преамбула, Председничка заклетва) и Резолуција Народне скупштине из децембра 2007. године по којој сви акти и сва деловања у име Р. Србије морају да буду у функцији очувања територијалне целине Р. Србије - те Косова и Метохије у њеном оквиру.
Упркос свему, председник ТАДИЋ је пажљиво пратио да ли министар ЂЕЛИЋ, такође члан Демократске странке, добро потписује Споразум.
Народна скупштина је тек недавно условно прихватила Споразум, условно ако Европска унија призна територијално јединство Р. Србије и њен суверенитет на целој њеној територији, тј. да је Косово и Метохија њен нераздвојиви део.
И ово показује да укључивање у Европску унију нема толики приоритет за Р. Србију колики има очување њеног територијалног јединства, суверенитета и независности.
Увођење додатног услова показује да Р. Србија, после нелегитимног проглашења независности Косова и Метохије као нове албанске државе, не прихвата тај Споразум без тог додатног услова.
То значи да су чланови Демократске странке председник ТАДИЋ и министар ЂЕЛИЋ при потписивању Споразума спроводили њену политику, а не и политику Р. Србије.
Ово је још један пример непосредног вршења власти од стране Демократске странке и подчињавања власти Демократској странци.
Још један пример кршења последњег става Члана 5 Устава.
Упркос свему томе чланови Владе, народни посланици и народни одборници, који су чланови Демократске странке, на челу с њеним председником Борисом ТАДИЋЕМ, себи и Демократској странци подчињавају положај председника Републике и осталих водећих државних положаја и функција, и даље намећу ту своју политику о једнакости значаја уласка Р. Србије у Европску унију и значаја очувања територијалног јединства, суверености и независности Р. Србије.
Председник Демократске странке Борис ТАДИЋ противуставно користи свој положај председника Републике да руководи садашњом акцијом, у име Р. Србије, да УН одлуче да се од редовног Међународног суда у Хагу тражи мишљење о томе да ли је одцепљење Косова и Метохије од Р. Србије легитимно.
Народна скупштина није то уопште разматрала, те самим тим то није ни одобрила.
У том противуставном двостурком својству председник ТАДИЋ тврди Генералној скупштини УН, на основу историјског права, Устава и Резолуције Народне скупштине, да Р. Србија никада неће да прихвати одцепљење Косова и Метохије.
Он тиме даје до знања Генералној скупштини УН и Међународном суду да Р. Србија неће да прихвати став Међународног суда ако он буде негативан, тј. ако он оцени да албанска национална мањина у Р. Србији има права да одцепи Косово и Метохију од Р. Србије.
(Негативна одлука Међународног суда је могућа с обзиром на искуства с противуставним и насилничким растурањем СФРЈ - чланице и суоснивача УН, чему се УН нису супротставиле, и с обзиром на искуство с потпуним ниподаштавањем, од стране Бадинтеровог арбитражног комитета, Савета безбедности и УН, као и самог Међународног суда, основе Устава СФРЈ исказане у почетку прве реченице Устава СФРЈ да народи Југославије имају право на самоопредељење укључујући одцепљење, и да то право Устав СФРЈ није дао републикама СФРЈ).
Тиме је, противуставно двоструки, председник Борис ТАДИЋ унапред обезвредио одлуку Суда јер је тиме изјавио да Р. Србија неће да поштује негативну одлуку Суда.
Самим тим је, противуставно двоструки, председник Борис ТАДИЋ дао за право свакој држави која признаје, од албанске националне мањине у Р. Србији прокламовану, нову албанску државу на Косову и Метохији, да одбије да поштује мишљење Суда ако би његова одлука била позитивна.
Такав однос и према Међународном суду, и према УН, а и према самој Р. Србији, и такву политику, Народна скупштина Р. Србије није одредила, нити је народ дао сагласност за њу.
То је политика Демократске странке коју она спроводи преко, противуставно двоструког, председника Бориса ТАДИЋА подчињавајући функцију председника Републике себи, и преко противуставно изабране Владе у којој већину имају, те и одлучују, њени чланови из Демократске странке.
И у овом процесу Демократска странка непосредно врши власт и подчињава је себи кршећи последњи став 5. Члана Устава.
С друге стране, тиме, противуставно двоструки, председник Борис ТАДИЋ настоји да створи утисак у Србији да штити територијално јединство и суверенитет Р. Србије, што је нетачно јер он не извршава обавезе према Уставу као председник Републике, те и према Резолуцији 1244 коју је Р. Србија прихватила, што се даље овде доказује.
То је политика за коју нису добили подршку народа, а коју спроводе председник Демократске странке Борис ТАДИЋ и Демократска странка противуставно експлоатишући положај председника Републике Бориса ТАДИЋА.
Зашто председник Борис ТАДИЋ није јасно, а без контрадикције и апсурда, изложио став Р. Србије и тражио од УН да заштити њена права гарантована Повељом УН (Тачке 1 и 4 Члана 2 Главе I Повеље УН) и Резолуцијом 1244 (6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Анекса 2 Резолуције 1244), јер га на то обавезују Устав (Преамбула Устава и Председничка заклетва) и Резолуција Народне скупштине из децембра 2007. године?
Тиме би се оставило другима да се обраћају Међународном суду, ако би желели, с питањем које је поставила Демократска странка преко Владе и Председника Републике:
„Да ли је одцепљивање Косова и Метохије нелегитимно?“.
Оставило би се то другима јер по том питању Р. Србија има јасан став који нема нико право да промени у њено име, а то је да су Косово и Метохија нераздвојиви део Р. Србије.
Тиме би Р. Србија могла доследно да спроводи свој став и да брани своје право на очување територијалног интегритета, суверенитета и независности, а без икакве увреде ни Међународног суда ни УН, што би се десило ако би тај Суд донео негативну одлуку.
У вези с таквом политиком Демократске странке, којом руководи њен председник Борис ТАДИЋ подчињавајући положај председника Републике Бориса ТАДИЋА, поставља се на пример следеће питање:
Зашто Народна скупштина није разматрала како да се Р. Србија обрати УН?
Зашто је Народној скупштини ускраћена могућност да то питање разматра?
Демократска странка је то ускратила Народној скупштини.
Демократскa странка, преко противуставно изабраних својих чланова за чланове Владе и преко њеног, противуставно двоструког, председника Бориса ТАДИЋА у његовом својству председника Републике, је ускратила Народној скупштини да разматра то питање, већ спроводи непосредно своју политику исказану на Генералној скупштини УН, без одобрења Народне скупштине, без сагласности народа.
То јасно показује да Демократскa странка непрекидно непосредно врши власт и подчињава је својим интересима чиме драстично крши Устав (Последњи став Члана 5 Устава Републике Србије).
Председник Демократске странке Борис ТАДИЋ је експлоатисао свој положај председника Републике да би одмах по завршеним парламентарним изборима, пре него што је саслушао мишљење представника парламентарних странака (на шта је обавезан према 4. Ставу Члана 112 Устава), јавно и јасно објавио да председник Владе не може да буде та и та личност, већ да мора да буде из Демократске странке чији је он Председник иако ни та странка ни њена коалиција нису имали довољну већину да образују Владу.
Тиме је председник Демократске странке, подчињавајући њеним интересима функцију председника Републике, деловао супротно Уставу (1. став Члана 3 и тачка 3 Члана 112 Устава), те и тада кршио последњи став Члана 5 Устава.
Тиме је и омаловажио изборно право и слободу држављана супротно Уставу (1. став Члана 3 и 2. став Члана 52).
Тиме је господин Борис ТАДИЋ почео да продубљује своје самовољно, деспотско, владање, за које нам искуство говри да неумитно води ка диктатури ако се не спречи.
Председник Демократске странке Борис ТАДИЋ је у процесу избора мандатора за састав Владе подчинио положај, право и обавезу председника Републике тако што је Народној скупштини предложио члана Демократске странке за председника Владе позивајући се на противуставно добијени највећи број гласова и мандата које је добила коалиција под вођством Демократске странке; противуставно (да се понови) јер је председник Демократске странке Борис ТАДИЋ експлоатисао положај, ауторитет и углед председника Републике да буде носилац изборних листи „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“.
Тиме је битно кршен Устав (Члан 6 и Члан 115).
Још једно кршење последњег става Члана 5 Устава Републике Србије од стране Демократске странке и њеног председника Бориса ТАДИЋА.
Неизвршавање уставних обавеза:
подчињавање државне политике интересима Демократске странке и њеног Председника Бориса ТАДИЋА
Председник ТАДИЋ не предузима одговарајуће неопходне акције, а ради одбране земље као врховни командант војске (последњи став Члана 112 Устава) и као једини овлашћени представник Републике Србије (Тачка 1 Члана 112 Устава Р. Србије), код УН (КФОР, УНМИК, Секретар, Савет Безбедности) да УН обезбеде испуњење обавеза које су преузеле према Резолуцији 1244, и то:
1.Да се договорени број полицијског и војног србског особља врати на Косово и Метохију (Тачка 4 и Тачка 6 Анекса 2 Резолуције 1244).
2.Да се распусте све шиптарске војне формације (Тачка 9/26524 и Тачка 15 Резолуције 1244).
3.Да се обезбеди миран повратак свих расељених лица и породица (Тачка 9/26525 Резолуције 1244).
4.Да се омогући Р. Србији да остварује своју сувереност и територијалну целовитост и на Косову и Метохији (6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Анекса 2 Резолуције 1244).
5.Да се осигура безбедно слободно живљење и кретање свих држављана Р. Србије по целој територији Косова и Метохије (Тачка 9/26530 Резолуције 1244).
6.Да се спрече стране институције и оружане формације да постављају граничне прелазе унутар територије Р. Србије раздвајајући тако њене делове, и да прете применом војне силе против мирољубивих ненаоружаних држављана Р. Србије који хоће слободно да се крећу по Косову и Метохији, нпр. прелазећи из средишњег дела Србије на Косово и Метохију (6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Анекса 2, и Тачка 9/26530 Резолуције 1244).
7.Да УН не смеју да руше сувереност Р. Србије на Косову и Метохији признавањем противуставно прокламмоване стране, и то окупаторске, државе као настављача фашистичке Велике Албаније, јер се тиме ставља у стварности ван снаге Резолуција 1244 чиме престаје да важи њена одредба да војне и полицијске формације Р. Србије не могу да обављају своје уставне дужности на Косову и Метохији.
Да држављани Р. Србије који руше сувереност Р. Србије на Косову и Метохији буду предати Суду Р. Србије, а странци, и иностране институције, који то чине да буду предати редовном Међународном суду у Хагу јер делују супротно 6. ставу Анекса 1 и супротно Тачкама 5 и 8 Анекса 2 Резолуције 1244.
Уместо да председник Републике Борис ТАДИЋ делује у складу с Уставом (с његовом преамбулом и Председничком заклетвом), у складу с Резолуцијом Народне скупштине из децембра 2007. године, и на основу Повеље УН и Резолуције 1244, председник Демократске странке Борис ТАДИЋ, подчињавајући себи положај председник Републике Бориса ТАДИЋА, спроводи своју политику и политику Демократске странке, за коју нису добили сагласност народа, и тиме крши Устав (Чланове 111, 112 – тачка 1 и последњи пасос, и Председничку заклетву).
На тај начин Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ срозавају безбедност Р. Србије и њених држављана, руше уставни поредак и државносст Р. Србије.
Ни председник Демократске странке Борис ТАДИЋ није добио на председничким изборима, нити сама Демократска странка нити њена коалиција нису добиле на парламентарним изборима, подршку народа за такву политику вођења Р. Србије по питању очувања њеног територијалног интегритета, суверенитета, независности и слободе грађана.
То је њихова политика коју непосредно спроводе неуставно подчињавајући положај председника Републике Бориса ТАДИЋА њиховим интересима, То је кршење Устава (Последњи став Члана 5 Устава Републике Србије) с могућим судбоносним катастрофалним последицама по Р. Србију.
Противуставно двоструки, председник Борис ТАДИЋ је у ексклузивном интервјуу Радио-телевизији Србије увече 29. септембра 2008. године о подели Косова и Метохије, пардон Косова јер он не спомиње Метохију (још један пример како он не поштује Устав по коме не постоји покрајина Косово, већ Косово и Метохија, како он прихвата албанско окупаторско наметање да се заборави Метохија) је рекао да је све боље од ситуације у којој је једна страна изгубила све и:
„Спреман сам да размишљам о тој опцији ако исцрпемо све претходне опције, а има их доста, јер још има простора да нађемо решење у оквиру опције суштинске аутономије.“
Ово исказује његов став изнет јавно још пре више од годину и по дана да ће Косово и Метохија да буду независна држава одцепљена од Р. Србије.
По његовом мишљењу као председника Демократске странке наметнуто председнику Републике, Р. Србија је изгубила Косово и Метохију.
То говори господин Борис Тадић који је пре мање од осам месеци јавно положио председничку заклетву;
Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности,
Спроводећи противуставно политику Демократске странке, и своју, њен председник Борис ТАДИЋ толико подчињава председника Републике Бориса ТАДИЋА њима да председник Републике немилице јавно крши Председничку заклетву.
Све ово показује да Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ воде политику супротну Уставу и Резолуцији Народне скупштине из децембра 2007. године.
Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ толико себи подчињавају положај и функцију председника Републике да он противуставно преузима да води политику Р. Србије уместо да председник Републике Борис ТАДИЋ извршава напред наведене уставне обавезе председника Републике.
Тако се помаже растурању Р. Србије.
Уместо да председник Републике Борис ТАДИЋ посвети све своје способности, како се заклео, испуњавању уставних дужности председника Републике, он подчињава тај свој положај интересима Демократске странке и својим подчињавајући им положај и функцију председника Републике.
То њихово драстично кршење Устава је забрањено последњим ставом члана 5. Устава.
Закључак
Показано је да Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ непосредно врше власт и подчињавају је себи.
То је изричито забрањено Уставом (Последњи став Члана 5 Устава Републике Србије).
Показано је да они крше и друге одредбе Устава.
Такав њихов рад и деловање стављају постепено Устав ван снаге, руше уставни систем и државност Републике Србије, воде растурању Р. Србије, обезвређују права и спутавају слободу држављана Р. Србије.
Они су ниподаштавали све молбе, предлоге и упозорења да не крше Устав, која су им упућивана јавно писмено од децембра 2007. године.
Они су испунили услове и потпуно заслужили да се забрани рад Демократској странци, те тиме и њеном Председнику Борису ТАДИЋУ да буде председник Републике.
Показано је да је Уставни суд потпуно меродаван и надлежан да забрани рад Демократској странци, те самим тим и њеном Председнику Борису ТАДИЋУ да буде председник Републике.
Последица такве уставно засноване и оправдане одлуке Уставног суда би било расписивање избора на свим нивоима, од општинских, преко покрајинских, до парламентарних и председничких за њихово истовремено одржавање.
Тиме би се омогућило основном и врховном носиоцу суверентитета Р. Србије, тј. њеним пунолетним држављанима, да одлучи ко и како даље да води Р. Србију у складу с њеним Уставом.
Тиме би се утврдило да у будуће свака политичка странка може стварно да буде санкционисана ако не поштује Устав.
Тиме би се Р. Србија спасла од хаоса, анархије, и/или од диктатуре.
Тиме би се на најбољи, мирнодопски, слободарски и демократски начин, честито разрешила противуставна ситуација у којој се налазе највиши државни органи.
С поштовањем, Др. Љубомир Т. ГРУЈИЋ
Београд, 30. 09. 2008. год.
ЈМБГ 2910939710225
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
НАПОМЕНА
Документ је поднет свим адресентима 30. септембра, 2008. године. Он може слободно да се даље преноси, али искључиво у целости.
Home 
