Braco, sestre, prijatelji, komsije, ljudi!
Kojim imenom da Vas nazovem a da cujem odjek ponosa iz vasih grudi?
Da ugledam iskru ljudskog nepristajanja na svako neljudsko?
Da mi je da Vas sve pogledom, rukom, ili makar cutanjem dodirnem , da u Vama provri vec promrzla dusa , da Vam u damarima krv predaka prostruji. Istih onih predaka sto od Vas traze da ih se stidite ili da ih bar zaboravite u srcima.I to traze oni koji oni koji su granitne prekrivace na njihovim vecitim prebivalistima lomili macolama a neki i malo vecim kalibrima.
Oni, zbog kojih ste crne barjake u nagorele dovratke popaljenih kuca zadevali.
To su isti oni sto su vase jos neobrane vinograde i zemlju iscedili, sto su Vam vocnjake posekli a njive zakorovili. Isti oni sto su pse i svinje povesali po avlijama, a staze do kuca zaparlozili.
Oni, sto su kamena lica bogomolja cuskijama nagrdili , oni , sto bi, Gorski vijenac i Simonidu iz secanja Vam istrgli.
Zar njima da se izvinjavamo? Zar sa njima i o cemu da razgovaramo !? Zar u njima ljudsko da trazimo?
Pusta nada!
Zar kraja nema?
Ispunili smo nebo jaukom i zemlju grobovima,tri puta se vihor na nas povracao, nebu se razalilo ,kamen je pukao…
Za mrtve je suza i milostan spomen, a za zive je nada. Padali su i do sada gradovi, iznemogla carstva ali i oholi vladari .
Ipak, negde neka majka tankom predjom sirotinjskog uzdanja ispreda bele haljine deci i laganu zavesu pod kojom junacke oci spiju. Tanku predju, koja se ne kida…
Krvavo pleme sto ne izumire…
Ubijali su nam sve musko da nam se zatre trag, ali je utekla bremenita zena i u zbegu rodila musko cedo - ne kida se nasa predja, ni krvi nase crvena nit. Odmotava se predja bez kraja…
A, da li neko pije kafu klececi ili sjedeci u Srebrenici, Vukovaru, ili koliko sutra u Podujevu, to je njegov licni stav.
Mene ne obavezuje!
Bice, blago nama , joste Mladica, koji ce znati kada sa kim valja kafu popiti, a sa kim rakiju, a sa kim , Boga mi nista.
Home 