Оснивање ЗБОР-а
Своју идеју о окупљању истомишљеника Љотић је спровео у дело
оснивањем листова "Отаџбина", "Буђење" и "ЗБОР". Први број
"Отаџбине" појавио се 25.02.1934. године. Око "Отаџбине" су се
окупили многи виђенији људи: лекар Стеван Ивановић, др.
Чедомир Марјановић, адвокат Милан Аћимовић, инжењер Андрија
Љоља и други. Сличних погледа била је и група у Херцеговини
која се окупљала око листа "ЗБОР", а у коме су главну улогу имали
Ратко Парежанин и Радмило Грђић. Парежанин је објашњавао
смисао речи "ЗБОР" на следећи начин: "ЗБОР је наша стара
народна реч. Она је нешто слично што и сабор. Уједно, представља
крилатицу од појмова који изражавају битне тачке програма,
делатности и тежњи покрета. Према томе З значи здружена, Б
значи борбена, О значи организација и Р значи рада (ЗБОР)." У то
време почео је у Петровграду (данашњи Зрењанин) да излази лист
под именом "Буђење". На овом састанку донета је прелиминарна
одлука о уједињењу свих групација у јединствен покрет.
На састанку у Загребу, 4.12.1934. године, водећу улогу у покрету
добила је група око Мите Љотића. Сам покрет званично је био
створен 6.01.1935. године у стану др. Винка Зорца у Љубљани.
Његово име било је Југословенски народни покрет ЗБОР (ЈНП
ЗБОР). Председник покрета постао је Димитрије Љ отић, први
потпредседник др. Јурај Коренић, лекар из Загреба, други
потпредседник др. Франк Кондоре, адвокат из Љубљане и
генерални секретар Велибор Јонић, професор из Београда.
6
Основна начела ЈНП ЗБОР била су:
1) Срби, Хрвати и Словенци чине Југословенску народну,
друштвену и духовну заједницу коју везује крвно сродство и
осећање исте судбине. Југословенском народу као целини
подређују се сви посебни интереси.
2) Вере које су везане за душу народа и изражавају његов поглед
на свет и поуздање у Бога јесу битне духовне редности.
3) Самосвојну југословенску културу у духу својих традиција и на
основама човечности изграђује народ слободним стваралаштвом.
Заштитник овог стваралачког стремљења је југословенска држава.
Особеним духовним вредностима (језик, обичаји итд.) које
поједини делови народа уносе у заједницу омогућује се несметан
развитак.
4) Југословеснка народна заједница мора имати у друштвеном
погледу свој особни склоп који одговара њеном духу и њеним
потребама.
Дом као природна основица народна мора бити и друштвена
основица народне заједнице. Село ће бити мерило југословенске
друштвене политике. Рад мора бити дужност и право сваког
појединца; друштвена корист рада одређује вредност и улогу у
заједници. Приватна својина и капитал морају се подредити
интересима целине. Слободна, појединачна или удружена прегнућа
(иницијативе) првенствени су носиоци друштвене делатности, чији
ће представници бити сталежи. Држава искључује потчињавање
једног сталежа другом.
5) Југословенска привреда је целина чији су односи у међусобној
зависности, основа јој је пољопривреда. Односе и развиће
привреде одређује привредни план који ће утврђивати привредне
групе уз сарадњу државе.
6) Краљевина Југославија је историјско-политичка неминовност и
једино она омогућује опстанак и слободно развиће југословенских
народа. Само у оним функцијама, које се односе на живот народа
као целине, државна власт треба да буде централизована, у
осталим изражена у самоуправи. Свака власт у држави мора бити
потпуна и стварна. Исто таква биће и њена одговорност. Само
Краљ је неприкосновен. Народ ће учествовати у законодавству и
вршити надзор над државном управом путем председништва који
мора бити израз сталешког уређења и политичког схватања.
ЈНП ЗБОР добио је и свој грб. На њему су били штит са класом и
мачем. Покрет је усвојио и химну која се звала "Војска смене".
Једни друге су ословљавали са "друже". Најчешћа парола била им
је: "Са вером у Бога и победу Збора". Званични орган покрета
постао је лист "Отаџбина", чији је тираж повећан. Статут покрета
усвојен је 14.07.1935. године. Према статуту, органи ЈНП ЗБОР
били су:
7
Сабор
Председник покрета
Бановински одбори
Организациона подручја
Врховни одбор
Среске скупштине и срески одбори
Месне скупштине и месни одбори.
Уједињен и организационо припремљен, ЈНП ЗБОР је кренуо у
политички живот ондашње Југославије.
Home