Предрасуде о ћирилици

Овде су наведене најчешће предрасуде, ставови и питања везана за нашу ћирилицу, као и одговори на њих...

СВИ ПИШУ ЛАТИНИЦОМ.

Нетачно. Латинично писмо користе скоро сви западно и централноевропски народи, као и многи други који свој идентитет проналазе у западноевропској културној баштини (латинска и северна Америка, делови Африке, делови Азије...). Међутим, већина народа у свету не пишу латиницом (од земаља које су припадале Византијском и исламском културном кругу, па све до Кине и Јапана). Тачније, становништво којем латиница није матично писмо, износи преко 60% светске популације.

СТРАНЦИ НЕ РАЗУМЕЈУ ЋИРИЛИЦУ.

Нетачно. Странци, у највећем броју случајева, не разумеју српски језик. Текст на српском језику исписан латиницом једнако је неразумљив странцу који не зна српски језик, као исти тај текст исписан ћирилицом. Размислите који би текст странцу био најразумљивији: под а, б или в?

а) Добродошли
б) Dobrodošli
в) Welcome

Такође, имамо пример Грчке, која сваке године угости милионе иностраних туриста, па опет нико од Грка не пише грчки језик латиничним писмом.

ЛАТИНИЦА ЈЕ ТЕХНИЧКИ САВРШЕНИЈЕ ПИСМО.

Углавном нетачно. Једина је предност латинице што заузима мање простора (и до 20%) што је нарочито важно код прелома часописа, мада се и овај проблем може решити. Са друге стране, ћирилични принцип „један глас један знак”, знатно олакшава писање, као и читање текстова написаних ћирилицом. Насупрот томе, неке, доста честе, комбинације латиничних слова знатно отежавају читкост. На пример, комбинација латиничног „рн” - rn личи на „м” - m. Безсерифна латинична слова „И” и „л” су идентична, тако на пример: „Или” - Ili, „Илић” - Ilić.

СА ЋИРИЛИЦОМ НЕ МОЖЕМО У ЕВРОПУ.

Нетачно. Ћирилица је последња ствар која ће спречити наш улазак у Европску унију. Подсећамо да је Грчка члан ЕУ-а, а није се одрекла ни свог језика, нити свог писма. Штавише, грчко писмо се налази на новчаницама нове европске валуте Евро. Такође, ЕУ је 1996. године донела „Програм за промоцију језичке различитости”, по којем сви народи Европе имају право да са својим језиком и писмом улазе у актуелне процесе економске, политичке, привредне и културне интеграције.

ЋИРИЛИЦА СЕ НЕ МОЖЕ КОРИСТИТИ НА РАЧУНАРИМА.

Нетачно. Сваком рачунару који има Виндовс (Windows) уграђена је подршка за све европске језике и писма, укључујући и српски језик и српску ћирилицу. Под подршком се подразумева унос и приказивање текста на ћирилици, писање и читање електронске поште на ћирилици, прегледавање интернет локација са ћириличним садржајима... Међутим, још увек није урађена тотална локализација Виндовса и Офиса (MS Office) на српски језик и писмо.

НАШ ЈЕЗИК МОРАМО ПИСАТИ ЛАТИНИЦОМ ЗБОГ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ СИМБОЛА, МЕРНИХ ЈЕДИНИЦА И СЛИЧНО.

Нетачно. Интернационалне ознаке и симболе утврђују одговарајуће међународне организације. Највећи део симбола из свих области људске делатности су из енглеског, латинског и грчког језика. Тако су поред латиничних слова и ознака у употреби скоро свиа слова грчке азбуке, као на пример: „a”, „b”, „W”, „F”, „p ” итд... И поред тога, ником нормалном не пада на памет да нас тера да пишемо грчким писмом.

ИНСИСТИРАЊЕ НА СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ ЋИРИЛИЦЕ, УГРОЖАВА ПРАВА НАШИХ СУГРАЂАНА ДРУГИХ НАЦИОНАЛНОСТИ

Нетачно. Наши суграђани, припадници других националности, своја права по овом питању остварују употребом свог језика и писма (нпр. мађарског, румунског...), а никако не употребом српског језика писаног „српско-хрватском”, односно хрватском латиницом.

СРПСКИ ЈЕЗИК ИМА ДВА ПИСМА: ЋИРИЛИЦУ И ЛАТИНИЦУ.

Нетачно. Ћирилица јесте матично и једино аутохтоно писмо српскога језика, већ хиљаду година. Светски лингвисти, као и стандарди који се баве језиком, су у периоду од 1918-1992. године, на српски и хрватски језик гледали као јединствен српскохрватски језик који има два писма: ћирилицу и латиницу. Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним језицима. Од тада према стандарду ISO/FDIS 12199 српски језик није уврштен у језике који користе латнично писмо, што значи да српски језик има само једно писмо - ћирилицу, а хрватски језик латиницу. Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница.



ЋИРИЛИЦА ЈЕ ДАНАС КОД НАС ПОТИСНУТО И МАРГИНАЛИЗОВАНО ПИСМО.

Тачно. У Београду је, на пример, само 31,8%, а у Новом Саду тек 18,5% јавних натписа исписано ћирилицом. Од укупног тиража издатих књига на српском језику, само је 25% штампано ћирилицом. Ово су само неки подаци до којих смо дошли. Иначе, општа ситуација је по ћирилицу можда још и гора, што потврђују нови трендови у култури, комуникацији и сл. Погледајте само ТВ програм, штампу, наше интернет презентације, табле наших приватних и друштвених предузећа, па ће те се уверити и сами да је ћирилица само на папиру (по уставима и законима) прво, а у пракси писмо другога реда.

НАШЕ ЗАКОНОДАВСТВО УРЕЂУЈЕ СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ ЈЕЗИКА И ПИСМА.

Тачно. Наше законодавство које уређује област службене употребе језика и писма је: „Закон о службеној употреби језика и писма” („Службени гласник РС”, бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994.), члан 8. Устава РС, као и члан 15. Устава СРЈ. Овде се наводи да је ћирилица службено писмо. Такође овде је дефинисана службена употреба језика и писама народности (националних мањина), а у складу са светским стандардима и нормама које важе за ову област.

КАДА ЈЕ У НАШОЈ ДРЖАВИ „СРПСКОХРВАТСКА” ОДНОСНО ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА ПРВИ ПУТ УВЕДЕНА У СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ?

То се десило у периоду Аустро-Угарске окупације Србије, од 1915. до 1918. године. Тако је хрватска латиница у Србију дошла заједно са окупаторским топовима, а надамо се да ће из ње отићи применом закона и права, светских језичких стандарда и принципа Европске Заједнице, наравно изузев у оним општинама где представља законско право наших суграђана хрватске националности.

ДА ЛИ ПОСТОЈИ ПОТРЕБА ДА „СРПСКОХРВАТСКА” ОДНОСНО ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА, ПОРЕД ЋИРИЛИЦЕ, ИМА СТАТУС СЛУЖБЕНОГ ПИСМА У РАДУ ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ВЛАСТИ?

Нема никакве потребе, изузев у општинама где је већинско становништво хрватске или бошњачке националности. Овакво решење је у складу са домаћим законодавством, свим светским и европским стандардима везаним за службену употребу језика и писма. Такође и са ставовима који се наводе у документу МОДЕЛ СТАТУТА ОПШТИНЕ, а који је донела „Стална конференција градова и општина Југославије” у сарадњи са Министарством правде и локалне самоуправе, „ПАЛГО центра”, „Програма за реформу локалне самоуправе”, „Агенције за међународни развој САД” и „Националног Демократског Института”. У свим овим документима се јасно наводи да службена употреба српског језика подразумева само ћирилицу као службено писмо. Такође, службена употреба латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика.

УКОЛИКО ОПШТИНА СТАТУТОМ У СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ УВЕДЕ „СРПСКОХРВАТСКО” ОДНОСНО ХРВАТСКО ЛАТИНИЧНО ПИСМО БЕЗ ЗАКОНСКЕ ОСНОВЕ, ДА ЛИ ПОСТОЈИ НАЧИН ДА ГРАЂАНИ ОПШТИНЕ УТИЧУ ДА СЕ ОВАКВА ОДЛУКА ПОВУЧЕ?

Постоји. Грађани могу да преко надлежног министарства пред правосудним органима покрену поступак за оцену уставности датог статута од стране Уставног суда Републике Србије. Уколико уставни суд оцени да наведени статут није у складу са уставом и важећим законима, он има право да га поништи.

Преузето са www.cirilica.zr.org